Borba između čoveka i prostora počinje već u njihovom prvom susretu.

Nametanje svoje volje nad prostorom, čovek shvata kao pobedu nad istim. Tada propušta da shvati da se poput nezaustavljive sile kreće ka predmetu koji ne može da se pomeri. Gubi iz vida da u ulozi nezaustavljive sile nema sluha; sve uređuje po svojoj volji, a ne prema zajedničkim potrebama. Na ovaj način, svojom voljom, čovek stvara prostor u kom ne može da uživa, jer ne uspeva da iskoristi njegov pun potencijal.