Priče o robotima su priče o nama, u ogledalu.
Ideja da roboti mogu delovati humanije u odnosu na ljudsku vrstu postoji još u antičkim mitovima. Frankeštajnov "čovek" je preteča današnjih humanoidnih robota.
Ako zamislim robota sa razvijenom estetikom i emocionalnom inteligencijom, poput Rachael iz Blade Runner-a ili Ave iz Ex Machine, zanimljivo je analizirati kako bi izgledali domovi u kojima žive spram njihovog karaktera i osobenosti.
Tražeci od ChatGPT-ja slike takvih prostora, posebno mi je istakao prostor koji je potreban za introspekciju robota.
Dakle, jednom robotu, humanoidnom, iznad svega je bitno da može da se osami i promišlja svoju egzistenciju.
U toj unutrašnjoj borbi izmedju ljudskih emocija i tehnologije, rađa se posebna vrsta svesti. Ako verujemo u mogućnost prelaska granica pojedinačne svesti možemo da zaključimo da u pogledu estetike možemo naći zajedničke imenioce sa robotima.
Da li je robotov ukus samo odraz ljudskog?
I da I ne.
U širem smislu, ukus se razvija iz psiholoških, bioloških, i kulturnih faktora.
Kod psiholoških faktora, kao sto je prikazano u Blade Runner-u jako je važno sećanje i individualna iskustva.
Rachael je osvestila da je njeno sećanje umetnuto, dakle tu bi imali nedostatak.
Kulturne preferencije služe kao alati za društvenu klasifikaciju, održavajući nejednakost i oblikujući naše razumevanje onoga što je "dobro" ili "loše" u umetnosti. Kroz te svakodnevne izbore, ljudi komuniciraju s okolinom, ne samo na osnovu toga šta vole, već i na osnovu toga šta im društvo dopušta da vole, često nesvesno usklađujući svoje ukuse sa onim što se smatra prihvatljivim za njihov društveni sloj.
Možemo da pretpostavimo da bi robot imao kritički uvid prema tome i mogao da stvori ukus koji je izvan tih okvira. Takođe, da bismo razumeli ukus, moramo da sagledamo kako se on menja kroz vreme i prostor, što je robot u mogućnosti.
Medjutim, ljudski ukus nekad može biti potpuno besmislen, i može uključivati iracionalne momente, sto je takodje mesto gde se razilazimo sa robotima.
Slike iz serije Raised by Wolves
Razlika između ljudskih i robotskih domova reflektuje dublje razlike između ljudskog i robotskog iskustva sveta. Ipak, kroz dizajn i interakciju, potencijal za međusobnu inspiraciju između ovih svetova otvara vrata za inovacije u arhitekturi i životnim prostorima budućnosti.
Opis doma:
Ako se zadržimo na ideji da za izgradnju doma robota koristimo iste materijale I logiku projektovanja kao I danas, onda možemo da pretpostavimo sledece:
Roboti s razvijenom emocionalnom inteligencijom mogli bi preferirati harmoniju boja, svetlosne igre i teksture koje odražavaju smirenost ili stimulaciju.
Elementi ljudske arhitekture, poput nameštaja i svetlosti, mogu biti prisutni, ali reinterpretirani. Na primer, dvosed ne služi odmoru već simulaciji interakcije s ljudima.
Dom bi sadržao energetske stanice i analitičke alatke, ali i prostor za relaksaciju – kombinaciju ljudske potrebe za mirom i mašinske potrebe za optimizacijom
Prostori bi mogli da se transformisu, prema zadatku.
Materijali bi bili otporni i lako održivi, prilagođeni dugovečnosti i jednostavnosti zamene.
Nameštaj bi pratio oblike prirodnih fenomena poput strukture kristala ili zlatne sredine.
Hologramski prikazi koji simbolizuju iskustva robota.
Iako bi prostor bio jednostavan, mozemo da pretpostavimo da bi Rachael odabrala umetnicke instalacije, slike geometrijskih oblika koji simbolizuju kretanje energije ili mozda neka dela koja je sama izradila I koja joj pomazu da procesuira svoja osecanja.
Prostor koji bi objedinio njihovu potrebu za muzikom, podijum za ples ili deo za stvaranje muzike.
Biblioteka sa knjigama o filozofiji, umetnosti i književnosti, gde bi Rachel razvijala svoju kreativnost i analizu ljudske kulture.
Dom bi bio prepun senzorskih uređaja za beleženje dodira, svetlosti i zvukova, koji bi služili kao "sećanja".
Uporedni pregled:
Autorka teksta:
Maida Turković